Neuro - Neuro

СТУДЕНТСКИ ПРОТЕСТ 2008

2008-10-07T14:56:00.000-07:00

ЗАШТО ПРОТЕСТ???

* Због нереалних школарина!
Од 45 000 до 110 000 за период од 2003/2004 до 2008/2009 и због тога
смо шести најскупљи факултет на универзитету!
* Због пропалих реформи високог образовања како на нашем факултету
тако и на целом универзитету!
* Због нереформисаних и преобимних студијских програма!
* Због незаинтересованости управе за решавање студентских проблема!
* Због тога што као студенти сносимо одговорност да укажемо на
проблеме, а не да будемо апатична гомила којој може да ради ко шта
хоће!

ЗАШТО БЕЗУСЛОВАН УПИС IV ГОДИНЕ???

* Зато што не могу да ми наметну да слушам наставу и још да ми то
наплате, кад су у обавези да ми исту организују и наредне године!
* Зато што није поштено да два пута плаћамо како обнову тако и целу
школарину!
* Због студената који обновом године губе право на дом, а у исто време
се од њих тражи да похађају наставу и плаћају огромне новчане своте за
ништа!
* Зато што оваквим условима уписа не добијамо могућност полагања
испита и изласка на колоквијуме иако слушамо наставу.

* Зато што се не може захтевати од студената да поштују закон док
факултет тај исти закон кроји себи како жели, а све на штету
студената! САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ : Студенти који студирају у складу са наставним плановима и програмима донетим закључно са школском 2005/06. годином имају право да до септембра 2011. године заврше своје студије сходно програму према којем су их и започели. Како би студенти могли да користе своје право, факултет је у законској обавези да до истека школске 2010/11. године организује наставу која је у потпуном складу са планом и програмом сходно којем ови студенти студирају. Строго правно гледано, настава би до школске 2011/12. године морала бити организована паралелно за студенте који студирају у складу са наставним програмима прописаним закључно са генерацијом 2005/06, као и за оне студенте који студирају у складу са програмима усклађеним са Законом о високом образовању. Јасно је да факултет ову обавезу не може испунити, јер би то подразумевало, између осталог, додатне просторне капацитете у великом броју случајева, којих као што је то опште познато, нема, а то би даље повлачило и већи број радних сати по наставнику, што је својеврстан проблем. Будући да закон објективно не може да буде примењен до краја из техничких разлога, као решење овог проблема управа факултета предложила је да се свим студентима који нису стекли услов за упис четврте године омогући слушање свих предмета четврте године током школске 2008/09. године, односно у години коју су обновили. На тај начин, студенти би, под паролом «последњег држања наставе четврте године у складу са старим наставним плановима и програмима», били практично приморани да у својој обновљеној години похађају наставу четврте године, иако немају законску обавезу да то чине, односно имају право да у обновљеној години не прате наставу. Другим речима, да би решио проблем, факултет мора да прекрши права студената, односно да не испуни своје законом прописане обавезе према њима. Решење за којим факултет посеже јесте противзаконито. Наиме, члан 81. Закона о високом образовању прописује да је високошколска установа дужна да организује предавања и друге облике наставе за све студенте, а казне прописане за непоштовање ових одредаба износе, сходно члану 107. Закона, до 500.000 динара. Иако смо свесни да извесна права студената морају бити противправно ограничена како би се овај проблем решио, сматрамо да решење које се предлаже, а суштина тог решења јесте да студенти имају поштовати своје законске обавезе, док факултет своје обавезе по вољи може не испуњавати, иде у потпуности на штету студената. Наиме, уколико се овакво решење прихвати, факултет ће наредне школске 2009/10. године, добити финансијска средства и од надлежног министарства, за буџетске студенте, а и од самофинансирајућих студената, за школску годину у којој се неће држати настава, док ће у текућој школској години студенти који обнављају годину платити обнову године и бити приморани да похађају наставу. Дакле, факултет ће не само дупло наплатити једну наставну годину већ и обнову године. Није згорег на овом месту подсетити да је цена обнове године 37.000 динара, а цена школске године за самофинансирајуће студенте 111.000 динара. Опште је познато да су средства која издваја држава по глави буџетског студента чак и већа од цене школарине коју је прописао факултет. Уз све то, да неправда буде већа, студенти који сада обнављају годину, у школској 2009/10. години били би лишени права коришћења апсолвентских рокова и принуђени да чекају да она формално истекне како би се то њихово право активирало, иако ће школске 2008/09. године своју четврту годину одслушати у целости. Нагласимо, наиме, још једанпут да на овај начин факултет у потпуности крши права студената, самим тим не испуњава своје обавезе, док у исто време од студената тражи да потпуно поштују своје обавезе, а то између осталог подразумева и плаћање горепоменутих износа. У том смислу, напомињемо да овакав волунтаристички приступ који Факултет примењује шаље веома непријатну моралну поруку, како студентима, тако и њиховим породицама, те читавој заједници. Трагајући за праведнијим решењем, ваља обратити пажњу на то како се други факултети носе са овим проблемом, будући да Филозофски факултет није изоловани случај у погледу ситуације у којој се налазимо. Наиме, неки од факултета Универзитета у Београду, на пример Фармацеутски факултет, одобрили су безуслован упис у четврту годину студија, кршећи тако Статут и Закон, али не макар како, већ строго водећи рачуна о економском и образовном интересу студената. Факултети, будући свесни да не могу да испуне своје обавезе према студентима, као и да студенти нису криви за ситуацију у којој су се нашли, усвојили су најмање штетно решење по студенте за проблем који их је задесио. Надаље, примери оваквог односа према студентима не постоје само ван Филозофског факултета. Наиме, Одељење за психологију је на седници Већа одељења одржаној 11. 09. 2008. године, подржало предлог студената психологије да им се омогући безусловни упис четврте године. Управа факултета је овај предлог Одељења за психологију, који и студенти подржавају и у исто време сматрају раложним, одбила. Имајући у виду речено, сматрамо да су решења којима су прибегли други факултети, и пре свих Одељење за психологију, много више у духу партнерског односа између студената и професора, који је препознат пре свега одредбама Закона о високом образовању којима се регулише рад органа и тела факултета, односно универзитета, те евалуација наставе у којој и студенти учествују, а и препоручен Болоњском декларацијом којом је сам Закон несумњиво више него инспирисан. Молимо Наставно-научно веће да не подржи решење које не уважава интерес студената и на тај начин сачува партнерски однос између студената и професора који, суздржавамо се да приметимо, у ситуацији произвољног и пристрасног (не)примењивања закона, прети да буде озбиљно нарушен. У том смислу, ми, студенти свих студијских група, предлажемо да се студентима који нису успели да стекну услов за упис четврте године, а припадају некој од горе поменутих генерација омогући да безусловно упишу четврту годину и да им се, самим тим већ наредне године активирају апсолвентска права. Сматрамо да је ово решење повољније за лични буџет сваког студента понаособ, зарад могућности бржег привршења студија и, надасве, за кредибилитет наше установе. Штавише, с обзиром на то да ће ове школске године наставу у четвртој години пратити и студенти који су формално стекли услов за упис четврте године као и они који нису, подвлачимо да се у практичом погледу, тј. у погледу реализације наставе решење које предлажемо готово не разликује од решења које нуди управа факулета, већ се разликује искључиво у административном погледу. У Београду 07.10. 2008 Студенти Филозофског факултета

Srebrno runo

2008-08-29T06:11:00.001-07:00

Tri su srebrne guske sletjele na moj prozor -jedna od olova, jedna od bolova i jedna od govana.

Nisam ih prepoznavao, onako blještave, na suncu, niti sam mario za njihovu nutrinu, bilo mi je važno da su sjajne. Nisu govorile, lepetale su krilima i pokazivale na sve četiri strane svijeta - prema sjeveru i jugu, istoku i zapadu. Nisam, u to drevno doba, još poznavao vještinu čitanja znakova, još nisam bio izabrao sudbinu slijepog proroka. Bio sam površan i slijep kod očiju, zaokupljen varljivim.

Ponekad sjedim na tom prozoru, zagledan prema horizontu i mislim - evo, sad će mi stići golub pismonoša, ili pasti ćup zlata na glavu, jer baš pod mojim prozorom ponire još jedna šarena duga.

Sve jednoj su krila bila okrznuta, kljasta i deformirana, ali od sjaja, ili odbljeska sunca na sjajnoj površini njihovih tijela, nisam to zamjećivao. Nije mi bilo važno. Glavno da su ovdje, makar ostale tek kratko, na odmorištu dok čekaju nastavak putovanja, vođene vlastitim unutarnjim kompasom.

Nijedna ne govori, ali osjećam da pričaju bez prestanka, u kakofoniji nemuštih znakova, nagnutih vratova i stavljanja glave pod krilo. Umišljam da u nosnicama osjećam miris spaljenog perja, nagovještaj zime i samoće, nešto toliko različito od ovog ljeta. Prihvaćam ih kao dugo iščekivani rod, kao najbolje prijatelje, iako oblike i izgled ne prepoznajem,
a oni govore više od riječi onome tko zna gledati. Ja nikad nisam znao, priznajem.

Moje je zlatno runo u naravi srebrno i rascijepljeno na tri dijela: od olova, od bolova i od govana. Dugo to nisam znao. Ponekad se tješim, to je ionako nemoguće prepoznati bez pomoći bogova, proročica ili heroja. Argonauti su odavno tek točkice u daljinama i samo ponekad namignu sa zvjezdanog neba. Kastor je smrtan, prijetim stojeći na rubu, a onda me moj blizanac, moje drugo ja, povuče nazad s ruba bezdana, u sigurnost sobe. Na otvorenom prozoru sjajno runo od srebra i olova, od smrtnih bolova i od govana što kipte u svakome od nas, vibrira i čeka oslobođenje od zmajeve vlasti.

Ima dana, kad srebrne guske lepetom krila privlače pažnju – one bi krenule ka magnetnim polovima ili drevnoj Trakiji, ne znam. Pobjeći negdje, prokletstvo je od želje koju nosi svatko od nas, imao vidljiva krila ili ne.

Dok ih njegujem, svoje kljunove okreću ravno prema meni, a umišljam da prepoznajem razumijevanje i mudrost iz njihovih zjenica.

Od olova mi prsti postaju crni, a težina napisanih redaka i progutanih slova pada teško na želudac. Nadimam se, kao da ću ja sam, umjesto njih, snijeti ogromno jaje

Kad na sebe navlačim srebrno runo, dio od bolova pada na ruke i ramena. Tih dana ne idem na posao, nemam snage niti podići šalicu čaja. Plutam u nemoći, s rukama položenima u tri srebrna srca, stisnut uz njihovo toplo perje i čekam, da probadanje u kostima i tkivu prestane.

Onda zaredaju dani, kad se budim u smradu, zbunjen i nesretan, brišući srebro, sjajno od guščje masti i govana. Pokušavam isprati neugodni zadah i mirise, koji se ne daju oprati, ma koliko trljao njihova tijela, svoje ruke, prozorsku dasku na kojoj stojimo danima, zagledani prema daljinama, iščekujući.

Čini se da runo mijenja oblike i prostor koji zaprema, jer kožu i pera od srebrnih niti ponekad vidim kao zlatno grumenje, koje se treptajem oka u trenu vraća u paperjastu bjelinu perja.

U sobi s prozorom, srebrno runo postaje klupko bez jasno definiranih udova i krila, tek jedno živo tijelo koje pulsira i guta svjetlo i sjenu, prostore i obrise. U one dane, kad ne zurim očarano u blještavilo runa, gledam kroz prozor u daljinu i jasno mi je da se horizonti sužavaju, a čarobne guske gledaju ljudskim licima na tijelima ptica.

Možda sam od sjaja runa pomislio da je moje. Ili, da sjaj dolazi od mene samoga, jer nema ljepote bez prepoznavanja u nečijem oku? Jesam li runo stvorio sam, od tri zalutale srebrne guske na mojem prozoru, malo olova, dosta bolova i mnogo govana? Ponos i arogancija bez opravdanja - za to se u drevna vremena gubila glava. Bilo je pitanje vremena, kad će me taj hubris i prkošenje bogovima gurnuti preko litice.

Moja zla kob, moj Nemesis, došao je, kako i priliči božanstvu, bez oklijevanja, s osvetom bogova.

Srebrno runo odletjelo je prema novim horizontima, čekajući nove argonaute, a ja na Kavkazu ispirem zlato, nalazeći govna.

Kum nije dugme

2008-08-09T14:01:00.000-07:00

A 'vako kum piše :)))))))

blog.b92.net/text/3663/Suocavanja/

Suocavanja

3.06.2008, iha godina nakon potpisivanja primirja izmedju nas ovdje, sjedim na terasi moje omiljene kafane, ispijam svoje vino i cutim sa drustvom oko sebe.

Sunceve zrake koje mi suncaju lice prekida silueta covjeka...otvorim oci da ga posaljem malo tamo odakle je dosao i zastanem....poznajem ga, negdje u skrivenim odajama sjecanja izvire lik djecaka sa kojim sam dijelio klupu u razredu....sada je ispred mene odrastao covjek, vec osjedio...prolazim rukom preko glave, ebte dobro je sto sam opet imao masinicu za brijanje u ruci prije dvije veceri...

Stoji i cuti....prekidam za njega nelagodnu tisinu glupom, shvatih to dok izrekoh, konstatacijom..."ebte, ala si ostario, a nekada si bio faca"

Pita. "ipsi, mogu li sjesti?"....."naravno da mozes, dok neko drugi nije zauzeo posljednju slobodnu stolicu"

tisina....opet za njega neprijatna...

Prekidam je klasicnim pitanjima za nostalgijom ispunjene dodjose..."i kako je tamo kod vas"...doslo mi da kazem da je u svedskoj hladno, al standard, ali rekoh ajde necu...

Kaze, "ma ok je" i cuti....

Pukne mi zivac, valjda smo mi sto ostadosmo neoptereceni tim politicki korektnim i kazem mu..."ajde ......, sta si se stisnuo ko govno, sta ces popiti, pricaj, nismo se vidjeli sto godina pu pu pu nije nam valjda vec toliko?!"

Duplu Vekiju....ebte sta ti je nostalgija, ja i zaboravio da to pice postoji...

Sto ja opustenije to on zgrcenije.....sto ja vise tjeram vodenicu na neku svakodnevnicu to on vise potanja u nelagodnost i na kraju ne izdrzah tu napetost i rekoh:

"Sta je, nisi ti to uradio, nisam ni ja uradio tvom komsiji ono, sta si se stisnuo od nelagodnosti?"

Kaze:

"Ja sam covjek i boli me svako tvoje polomljeno rebro, djedu ti palim svijecu svake godine...i naravno da se stidim"

"Glupsone moj, ako te je to tistilo sve ove godine, zaista si glup covjek...pa ti si moj prijatelj"...odgovorih mu....evo ga sad spava u mom krevetu, malo popio, ali zadovoljan....

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ovaj tekst sam postirao na jednom drugom blogu bas onda kada se i desilo "suocavanje" i bez ikakvih izmjena kopiram ga i ovdje.

Sta me je nagnalo da napisem svoj prvi blog ovdje?

Oluja i teme o istoj, citanje komentara i na kraju ban koji sam dobio od g. Kovacevica:-)

Pa da mu odmah kazem...nisam ja momak kako ste me oslovili...to sam bio pocetkom devedesetih, ali brzo odrastoh tako da propustih jedno od najljepsih doba...valjda vam je jasno zasto.

Ne osjecam nikakvu potrebu da se suocavam sa bilo cim sto mi se namece, jer znam da je to laz. Svjestan sam da smo i mi uradili mnogo losih stvari, zaboga pa gradjanski ratovi su uvjek najsuroviji, ali sam isto tako svjestan i cinjenice da jedino medju nama mogu procitati i prepoznati i kajanje, zelju za pravdom i kaznjavanjem onih koji su zlocine cinili.

Ja to na drugoj, trecoj i cetvrtoj, o petoj i sestoj da i ne pricam, strani....ne vidim.

Izbjegavam bilo kakvu raspravu sa tim stranama, jer smatram to jedinim ispravnim.

Jedno je sigurno, mi nikome ne dugujemo nista osim sebi samima...zato se ne potresam kada uhvate nekoga ko je zlocine cinio, jer ja zlocince prezirem...ne potresam se ni sto je onima koji preziru Srbiju i Republiku Srpsku veoma komotno u istima, jer ih niko ne dira. To je dokaz da smo sasvim ispravni ma koliko gresaka imali.

Meni bivse republike zajednicke nam drzave nista ne znace i uopste se ne primam na slicnost....oprostite, ja ne zelim da budem slican onome ko etnicko ciscenje Hrvatske od Srba odobrava i podrzava, oslobadjanje Nasera Orica smatra nedovoljnim i zahtjeva ukidanje RS, sam sprovede pljackanje i granatiranje Dubrovnika, a zatim se izbori za odvajanje od onih koji su ga navodno na to natjerali i jos dobije podrsku na "referendumu".

Takvi kakvi smo, makar nas uskoro i nebilo, mnogo smo drugaciji od onih koji seire nad "pobjedama i porazima".

Drago Kovacevicu, koliko god ti prezirao Srbiju i svetio joj se, narod iste a takodje i narod u Republici Srpskoj neces prevariti!

Krajisnici su ovdje docekani kao svoji na svome i moj sarkasticni komentar je bio upucen onome koji je kroz svoj komentar opravdao ono sto im se desilo...ali, znas ti to i sam

No, ovaj blog nije upucen tebi i slicnima, upucen je onima koji ce zlocin osudit bez obzira ko ga je pocinio i onima koji osjecaju da pripadaju narodu koji je i nakon svega zadrzao ljudskost u sebi!

Mesto za Prijetelje...

2008-08-07T23:51:00.000-07:00

PUSTOŠ

u pravilnim razmacima čuli su se bešumni udarci u zid

skoro kao nirvana, stanje totalnog ništavila

neću ni o čemu da mislim, sklapam oči iznad svog tela

i posmatram nemu tišinu, nežno šaputanje poznatog glasa

oduvek sam živeo u tebi, i bio tvoje oko, uho, ili nos,

desnica čvrsta, ili pak mali prst na nozi

oduvek sam bio deo tebe, kao gnojna rana

ili vrela krv što kola tvojim venama

nekako sam uspeo da se distanciram od sveg tog užasa

nekako sam negde naučio sve moguće tehnike samoobrane

i više mi niko ne može prići ni na puškomet

i više mi niko ne prilazi ni na rukovanje

doživeo sam bajku na pozornici vremenašnih glumaca

beskrajno skrivanje pred lepotom što budi život

izbegavao radost, osećao se kriv zbog najmanjeg zrna zadovoljstva

govorila si, ceo svet se muči a ti bi da budeš srećan

u pravilnim razmacima čuli su se bešumni udarci u zid

još par otkucaja i sve će zamuknuti, tišina će me prekriti

neću da mislim ni o čemu, sklapam oči iznad svog tela

i posmatram tvoje grudi, nemo strujanje vazduha pulsira

By Šuky

The Giving Tree

2008-07-31T01:36:00.001-07:00

Bag Down

2008-07-31T01:30:00.000-07:00

Women differ in many ways
From an inflatable counterpart
Inflatables don’t answer back
Or take an age to get ready for a startBut the thing they have in common
Which will make you frown
Neither of them are any fun at all
When you’ve let them down

try

2008-07-31T01:28:00.000-07:00

It's so strange how things work
the things you're trying to hold on to
they are the first to go
and all the things you try to throw away
they stay.

Morning Shit

2008-07-31T01:25:00.001-07:00

No matter what situations life throws at you ...
No matter how long and treacherous your journey may seem ...
Remember, there is a light at the end of the tunnel!

"Coming Unstuck"

2008-07-31T01:18:00.001-07:00

If you surf the Internet
For the obscene

You may end up, literally,
Glued to your screen

the Tiger Lillies

2008-07-31T01:11:00.001-07:00

Ili ...sastav na temu kriv je An Archos...

Umetnik je stalno u iskušenju :hoće li realnost njegovog dela biti u realnosti izvan dela, realnosti tzv. „prirode“.Mimetičko se nameće i primorava ga da se opredeli : u znak ili asocijaciju, u imitativno ili u moguće...
I u tom slučaju skulptor se lakše snadje – njegovo delo je uvek predmet – trodimenzionalno i zahvata dovoljno površine da bi ostalo nevidljivo..

Scena se služi ravnanjem...tačnije, nesavršenošću oka...
Iluzija o produbljenom prostoru, sukob svetlosti i raznolikih tonova, slojevitost pa sve do simbolike koja će posmatrača konačno uvesti u krug „prevarenih vernika“ – mogućnosti su nebrojene...

Metodološki pristup ovog sastava istraživača neobično podseća na postupak koji se primenjuje u psihoanalizi – skidanje sloj po sloj..Tako da se otkrivena dinamika stvaranja zaista odvija višeslojno, postavljanjem jednog stanja posmatranja na drugo, čime omogućuju da crno- beli svet zadobije svoje valere ili pak snažne kontraste, kako u sistemu koloritskom, tako i mu muzičkom i naposletku značenjskom...

Semantika njihovih dela je je najčitjivija u u njihovoj energičnoj i iznad svega zanimljivoj dvoslojnoj konfiguraciji scenskog pokreta i muzike..ispod dinamičnog ekspresivnog pokreta, čija se anarho gestualnost organizuje u svojevrsnom brzopisu vrlo osećajnog duktrusa, asocirajući na svedočenje o vremenu sadašnjem, na umetnični dnevnik, pomalja se nežniji, ranjiviji svet sa formama iz arhetipskog sloja umetničkog bića...
A moguće i uz sećanja na period ranog otkrivanja sveta oko sebe, kada detinjim okom uočene predstave imaju neponovljivo magijsko dejstvo...

2008-07-31T01:04:00.000-07:00

1 ant, 2 ants , 3 ants 4
our picnic is their grocery store
5 ants 6 ants 7 ants 8
they are crawling on my plate
8 ants 7 ants
stomp around
6 ants 5 ants
on the grounds
4 ants 3 ants
on the run
2 ants 1 ant
no more fun.

“The world is a playground, and life is pushing my swing.”

morning shit

2008-07-31T00:57:00.000-07:00

" All thinking men are atheists. "
— Ernest Hemingway

squueze

2008-07-31T00:53:00.000-07:00

Who was the first person

Maybe a man maybe a woman

To stand in a field one day

And look at a cow and say

“I'll give them a squeeze

The dangly things, these

And then without a doubt

I’ll drink whatever comes out"

Eskimi nisu Srbi

2008-07-31T00:50:00.000-07:00

Da li je uopšte potrebno obrazlagati zašto se neko mrzi?

Do juče je to bilo sasvim nepotrebno.

Kako danas stoje stvari, nauka o mržni (mržnjologija) tako se veličanstveno razvila, u svim pravcima i nivoima, da je apsolutno neophodno dati što potpuniju argumentaciju za mržnju prema nekome ili nečemu.

Razvoj mržnjologije doživeo je kod nas takav procvat da se čitava odeljenja društvenih, političkih i ekonomskih nauka bave samo metodologijom i aksiologijom mržnje.

Osnivanje posebnog odeljenja na SANU koje se bavi samo ovom naukom pitanje je dana. (U tom je smislu veoma aktivan čuveni filozof Mihailo Marković, koji intenzivno radi na mržnjološkoj teoriji značenja.)

Nekada je, kao i za ljubav, za mržnju bilo potrebno dvoje.

Domaća se nauka i tehnologija, u međuvremenu, toliko razvila da je to postalo sasvim izlišno.

Mržnja je vrednost sama po sebi. Ona postoji i kada objekat mržnje uopšte ne učestvuje ili najčešće nije ni svestan šta njegovo postojanje može da izazove.

Eskimi su u tom pogledu tipičan primer.

A sad, krenimo pouzdanim i objektivnim, naučnim putem da vidimo koji su to razlozi da se mrze Eskimi.

1. Eskimi su narod očigledno mongolskog porekla, koji obitavaju na krajnjem severu naše planete. Njihov izgled, tradicija i uslovi života već sami po sebi deluju odvratno.
2. Eskimi se kao narod nikada nisu samoodredili. Oni žive raštrkano - podeljeni na prsotru nekoliko država.
3. Eskimi nikada nisu smogli snage da definišu teritoriju svoje države. U tom smislu reč je o sasvim nekonstitucionalnom narodu.
4. Eskimi se čak nikada nisu potrudili da utvrde gde je njihova zemlja a gde je u pitanju samo led i sneg.
5. Eskimi ne znaju šta je rat (čak u svom rečniku nemaju ni takav termin).
6. Eskimi ne kradu, iako ne znaju šta su to deset Božijih zapovesti.
7. Eskimi nisu ljubomorni - ne razumeju šta znači zapovest: ne prevari svog muža (ženu). Svaki pravi Eskim je spreman da vam ponudi vlastitu ženu ako za nevremena banete u njegov iglo.
8. Eskimi nemaju porodične ili seoske slave.
9. Eskimi su ćosavi.
10. Eskimi ne znaju šta je prasetina. Hrane se uglavnom ribom koju zalivaju ribljim uljem.
11. Eskimi ne žive u šumama.
12. Eskimi su osetljivi na alkohol - sa jednom flašom beogradskog piva možeš da napiješ celo selo.
13. Eskimi na svojim kućama nemaju prozore, što znači da ne vire i špijuniraju šta im rade susedi i susetke.
14. Eskimi ne osećaju nikakav fizički stid - slobodno se razgolićuju pred strancima.
15. Eskimi ne poznaju moć novca, bankarstva, interesa i sličnog.
16. Eskimke i Eskimi su potpuno ravnopravni ukoliko se drukčije ne dogovore.
17. Stari Eskimi se ne mešaju u život mladih Eskima. U ranijem periodu stari Eskimi bi, kad bi osetili da su nemoćni i na grbači svoje dece, samostalno odlazili u ledenu pustoš da se odande nikada ne vrate.
18. Eskimi ne znaju gde su im grobovi predaka, premda pretke veoma poštuju.
19. Eskimi nikada ne tuku svoju decu.
20. Eskimi mnogo vole svoju decu i ne stide se da to pokazuju.
21. Eskimi nisu hrišćani, budisti, muslimani.
22. Eskimi ne znaju šta su kolači.
23. Eskimi ne muče životinje.
24. Eskimi ne gledaju televiziju i zbog toga ne pate.
25. Eskimi neguju svoj folklor, ali od toga ne prave cirkus.
26. Eskimi ne znaju šta su granice, tapije i međe.
27. Eskimi se ne parniče jer ne poznaju instituciju sudstva.
28. Eskimi nemaju zatvore i dobro razumeju šta je to LED ART.
29. Eskimi ne znaju šta su kumstva, niti se bave ogovaranjem ili ubijanjem kumova.
30. Eskimi se ne kunu i ne idu u vojsku.
31. Eskimi još jedu prstima, kao što je bio slučaj sa celom zapadnom Evropom u srednjem veku.
32. Umesto da zazivaju svoje odavno pokojne pretke i da prebiru po njihovim ostacima, Eskimi prave igračke za svoju decu od kostiju kitova i morževa.
33. Eskimi su drukčiji. Eskimi nisu Srbi.

Velimir Ćurguz

Blog Booth - Photo Booth

2008-07-25T02:43:00.000-07:00

U himeričnom univerzumu misao kao kakav čudan predmet iskrsava na pozadini maglovitog trajanja,

lebdi usred prostora i vremena, živi sopstvenim životom,

zrači potisnutom značenjskom energijom koja zavodi i uvlači prostor neimenovane stvarnosti,

svest i misao nikada do kraja determinisanog stvaralačkog subjekta...

Okruženi stvarima koje , sažete na hologramske projekcije i zamenjene rečju, ponavljaju privid, pokušavamo savladati

antitetičku napetost izmedju misli i njenog dvojnika i tako premostimo iskustvo ambisa koji podvaja ljude, ljude i njihove misli....

Opažena od nekog ili nečeg ali rasterećena automatizmom percepcije misao nagoveštava svoju postvarenost

u sferama duha u postaje ogledalo nad koje se radoznalo naginje misao čoveka relacije....

Borhesovski svesni da svet nije sačinjen od onoga što u njemu vidimo veći od onoga što u njemu zamišljamo,

nailazimo na misao koja svojom ambivalentnom prirodom, sakrivena onim što pokazuje, nudi mnoštvo povoda za

stvaranje ideje o njemu u predstavljanje nepedstvaljenog - čudovišnog sveta smeštenog u glavi....

NE VERUJEM, VERUJEM.....

2008-07-21T02:29:00.000-07:00

By Slavujka, Posted on June 18th, 2008

Ne verujem u slobodno rasudjivanje.
Verujem u slobodu neogranicene maste.
Verujem u lucidnu inteligenciju.
Ne verujem politickim okolnostima
u vremenu upornih nacionalizama.
Verujem svom zadovoljstvu, kad
silazim u Hadovu kucu s pogledom
uprtim u svemir i tragam za licnom
besmrtnoscu.
Verujem da se palim i gasim na misao.
Verujem da zelim da me na mom ostrvu Samo,
kao i Stivensona zovu Tusitala.
Ne verujem da ikom dugujem casove licne srece.
Verujem da ne mogu da disem bez misterije.
Verujem da je cilj umetnosti prijatno cudjenje.
Ne verujem da je cilj zivota umetnost.

POTPIŠI peticiju protiv nuklearke na Dunavu!!!!!

2008-07-20T07:19:00.000-07:00

Peticija

Užasno je važno da damo deo sebe za ovu inicijativu i deklarišemo se protiv gradjenja nuklearke u neposrednoj blizini našeg najveceg prirodnog blaga, nase kuće, naše budućnosti,na površini naše planete uopšte...
Neki su se već izjasnili. Apelujem na sve ljude zdravog razuma da potpišu peticiju, to traje deset sekundi a može uticati na ceo život moj, tvoj, njegov, njen.....

Vlada RH želi sagraditi nuklearnu elektranu u Hrvatskoj. Taj prijedlog uvodi se i u Nacionalnu energetsku strategiju. Od tri moguće lokacije (Dalmacija, na Savi kod Zagreba i na Dunavu- općina Erdut),odabrana je lokacija na Dunavu,u općini Erdut, u Osječko-baranjskoj županiji, 30-tak kilometara udaljenosti od Osijeka.

(Što je skoro na samoj granici sa Srbijom)

Utemeljeno na zakonskom pravu javnosti na odlučivanje i sudjelovanje u odlučivanju, pokrečemo ovu peticiju. Peticija protiv gradnje nuklearke u Hrvatskoj-lokacija općina Erdut, bit će dostavljena vladi RH 15. rujna 2008.godine.

Pokretači peticije:
Presscentar za okoliš (Osijek)
Grupa OR (Zagreb),
Zelena lista-pridružena članica EU Greens (Europskih zelenih),
gosp.

Jovan Jelic, načelnik općine Erdut

jedan od potpisnika kaze...

"Prije mjesec-dva kad je bio nekakav kvar u nuklearki Krško koji su svi zataškali, pčlarima u okolici nuklearke su uginule pčele.

Sad samo čekamo da nam nakon nekog vremena počne rasti koja noga glava ili ruka više a da ne govorimo karcinomima!!!!!!

TRUJEMO OKOLIŠ-TRUJEMO SEBE SAME!
NE NUKLEARKI!
OKRENIMO SE PRIRODNIM IZVORIMA ENERGIJE!!!

POTPISI!!!

REKOLOGIJA ,Sinister, Maryjane i svi razumni ljudi....

Computer Haiku

2008-07-18T05:07:00.000-07:00

Three things are certain:
Death, taxes, and lost data.
Guess which has occurred.

I'm sorry, there's -- um --
insufficient -- what's-it-called?
The term eludes me ...

Windows NT crashed.
I am the Blue Screen of Death.
No one hears your screams.

Seeing my great fault
Through darkening blue windows
I begin again

The code was willing,
It considered your request,
But the chips were weak.

Printer not ready.
Could be a fatal error.
Have a pen handy?

A file that big?
It might be very useful.
But now it is gone.

Errors have occurred.
We won't tell you where or why.
Lazy programmers.

Server's poor response
Not quick enough for browser.
Timed out, plum blossom.

Chaos reigns within.
Reflect, repent, and reboot.
Order shall return.

This site has been moved.
We'd tell you where,
but then we'd have to delete you.

Wind catches lily
scatt'ring petals to the wind:
segmentation fault

ABORTED effort:
Close all that you have.
You ask way too much.

First snow, then silence.
This thousand dollar screen dies
so beautifully.

With searching comes loss
and the presence of absence:
"My Novel" not found.

The Tao that is seen
Is not the true Tao, until
You bring fresh toner.

The Web site you seek
cannot be located but
endless others exist

Stay the patient course
Of little worth is your ire
The network is down

A crash reduces
your expensive computer
to a simple stone.

There is a chasm
of carbon and silicon
the software can't bridge

Yesterday it worked
Today it is not working
Windows is like that

To have no errors
Would be life without meaning
No struggle, no joy

You step in the stream,
but the water has moved on.
This page is not here.

No keyboard present
Hit F1 to continue
Zen engineering?

Hal, open the file
Hal, open the file, Hal
open the, please Hal

Out of memory.
We wish to hold the whole sky,
But we never will.

Having been erased,
The document you're seeking
Must now be retyped.

The ten thousand things
How long do any persist?
Netscape, too, has gone.

Rather than a beep
Or a rude error message,
These words: "File not found."

Serious error.
All shortcuts have disappeared.
Screen. Mind. Both are blank.

Djuzepe Verdi -stari konjušar u epizodi kanal - anal...

2008-07-18T05:00:00.000-07:00

Ne znam da li znate da se na repertoar Narodnog Pozorishta u ovogodišnjoj sezoni vratila Aida...Doduše u made in Serbia varijanti..

Ako je iko od vas ranije imao prilike da gleda izvodjenje iste opere onda zna da je Aida jedna od opera sa najmasovnijim scenama gde pored vokalnih solista učestvuje baletski ansambl, hor a i veoma glomazna scenografija..Kako se našim operskim divama u ovoj sezoni baš hoce da igraju Aidu rešili su da sve te "sitnice" prekroje prema našim potrebama...
Pošto u svetskoj koreografiji i scenografiji neretko učestvuju slonovi i druge divlje zivotinje nashi scenografi bili su prinudjeni da smisle kako će sve to nadomestiti i došli su do sjajne ideje da umesto kamila,slonova itd u predstavu uvedu konje...Josh uvek se ne zna da li ce iz drzavnog budžeta izdvojiti novac za naručivanje Arapskih konja ili će poslužiti naši čilaši ((;

Sve u svemu naši munjevito reshiše problem ali odmah zatim iskoči i drugi...bina narodnog pozorishta nije dovoljno velika, pa je predstava po prvi put ne samo za premijernu noc izmeshtena u Sava Centar...

Do juče smo na istim daskama gledali kako paradiraju predstavnici političkih stranaka, a za koji dan gledačemo konje..

Jedina razlika je što su ovo lepo vaspoitni konji, bar tako kažu organizatori koncerta a potvrdio je i Jugokoncert...tako da nema brige da ce doći do neželjenog izlivanja fekalija ((;

Interesantna je priča da je opera Aida "naručena" od Djuzepea Verdija i prvi put izvedena na otvaranju Sueca...

Kod nas ona ide sa izborima... (:

Trick kveshchn je...jesmo li već u kanalu????

2008-07-18T04:43:00.000-07:00

Ljudi.... mrzim ih....

2008-07-18T02:47:00.000-07:00

Znate onaj osećaj kada se dan pre nečega što sa radošću očekujite, osetite neku jezu... Neki loš

vajb, koji vas upozorava da nemate previše razloga da se radujete, a vi se ipak ne obazirete na isti...

Onako, samo u prolazu ga konstatujete, zadržite misli na tome 2 min, ni toliko, i kažete sebi ono čuveno...

Ma neeee bre...Trupuješ se ! Nema šanse da se to Meni desi....

I totalno ubedite sebe da je sve baš onako kako treba... Uveče lagano krenete da se spremate za dobro koje treba da se desi...

Imate strpljenja..Kag god planirate, naoružani ste strpljenjem i uživate u odradjivanju najfinijih detalja...

Sve u cilju da to dobro bude još bolje, da ništa ne naruši taj osećaj, da kada se desi vaš jedini posao bude jedino da uživate u onome oko

čega ste se na lično zadovoljstvo potrudili... Zaboravili ste u sekundi sve ono što ste prošli da bi došli do toga da možete

da kažete - E sada je sve potaman...Sada je pravo, spuštam jedra i to je to....zadovoljni ste...

Onda dodje noć....Kao takva, puna razmišljanja, duga preduga....

U sebi rezimirate šta ste sve odradili, da li ste nešto kojim slučajem zaboravili, taksativno, skidate sa liste task po task...

Kada to završite onda ide faza - Šta ako?

Izmišljate moguće komplikacije i u sebi dajete odgovore...

Ako to, onda ovo.....

Naravno ni u jednom momentu ne razmišljate o pravoj, onoj koja može da promeni sve....

Ona vam nije ni na kraj pameti...Pa već ste sebi rekli da je Ta opcija nemoguća....

Da se to dešava drugima, da je to izvesno koliko i sneg u julu.... Opet osećate privid olakšanja....

Osećate i umor, ali mozak toliko brzo radi da vam jednostavno ne dozvioljava da se opustite i da zaspete...

Navili ste alarm na telefonu, naručili budjenje, rekli komšinici da vam lupa na vrata ako joj se ne javite do odredjenog vremena,

I više ni sami ne znate šta bi još mogli da uradite da se zaštitite od mogućeg "pomračenja".....

U tom tumbanju po krevetu, u nekom momentu i zaspite....

Ali to nije pravo spavanje..To je onaj san kada spavaš, a čuješ svoje misli...Čuješ i druge šumove, osećaš da su ti kapci

previše tanki da zadrže totalni mrak i da se pod njima u stvari non stop smenjuju slike....

Sećate se kroz san...Da... to je ono najstrašnije...već vam se jednom desila ovakva situacija i to je ta jeza koja je dobro poznata...

Ukus joj znate....Vruće vam je...I osećate da vam je vazduh koji udišete lepljiv..Osećate tu težinu u plućima, svaki put

kada udahbete...kao da dišete smolu...razvlači se i kida vaš san na nespojive slike ...ponovljene slike...

Čekate jutro da vaše muke nestanu....

Još uvek ste jači od tog nemilog osećaja...

Što vam je bliži vi ste još čvršći i tvrdoglaviji u svojim mislima...Vi se rvete sa tim balastom i svaki put

kada ga lupite i zbacite još ste snažniji...Imate volje za još....kao da vam je bilo malo kidanja cele noći....

Budite se 10 minuta pre sata... Čekate da zvoni...ne pomerate se..Treba vam potvrda da je konačno Vreme za taj novi dan...

Plašljivo proveravate poruke na telefonu...

Ni jedna....

Niko nije oglasio "elementarnu nepogodu".....

Niko nije smislio nešto što može da vas omete danas....

Gledate i trudite se da verujete...

Ne mogu toliko puta da vas ubiju, koliko puta vi možete da verujete...

Skoro pa sado - mazo....

Čekate....

Sve ste već skockali još juče...sada ostaje samo da popijete kafu, bacite se pod tuš i krenete....

Svaki čas gledate na sat...

Vreme prolazi i bliži se momenat....

nemate strpljenja da čekate više, uzimate telefon i zovete...

Prvi put: Zvoni, zvoni 3 puta..... ništa...prekidate vezu (monolog)

Ok, možda je još rano, nemoj da se trupuješ...Tušira se....Možda još i spava, polako....samo polako...

20 min after

Drugi put:

Zvoni, zvoni, 7 puta zvoni... Ništa.... (monolog)

javi se na jebeni telefon....panika me već hvata, nemam živaca da čekam, ajde - budi se bre, zovi me,

samo da znam da je sve ok....cigara... ko zna koja od jutros...... nervoza kao sitno rende... struže lagano...

I onda posle ko zna koje cigarete sms... Gledam min u tel, znam da ovo nije dobar znak....

Osoba A :

sms... Nema poziva? Znači sranje...Elementarna nepogoda...

"Samo nemoj da mi kažeš da si znala.....".......... .......... ........... .........

Desilo se bla, bla, bla, bla....

Nije moja volja..... ......... ....... ....... ....... ............

Ja :

Urlam, boli me grlo koliko vičem, ako ništa ne mogu, mogu bar da se derem iz svog glasa...

Hvala bogu grlata sam, mislim da me čuju svih 15 spratova moje zgrade...

Bes, bes, bes, bes, tuga, tuga, tuga, tuga, bes, bes, bes, bes, tuga, tuga , tuga, tuga.....

Vozim se kao na onom brzom vozu..Želudac mi šete gore - dole a glava..... ne znam gde se nalazi...

Samo čujem kako iz nje nekontrolisano izlazi gomila reči, teških reči, žuč....

Totalno sam odvojena od toga.....kao da to nisam ja.... samo boli, tu negde ispod grudne kosti....

Ma puši bre kurac!

Tras....I telefon mrzim...

Mrzim ljude.....Oh, kako ih samo mrzim.....

Kad god sam se kladila na ljude izgubila sam....

Soba by Sunny

2008-07-17T23:55:00.000-07:00

Moja soba otvorena za moje prijatelje....Sunny

****
Čisto, polako, bez žurbe, ona privodi dan svoj kraju. Neumorno prelistavajući dnevne dogadjaje u mislima,ona želi da se zadrži na nekome od njih , nekom lepom, ne odavnom, baš od danas, kako bi , u sebi nastavljajući neku navodno bitnu priču lagano utonula u san. San, u kome nestaje, i jutro, kada se radja ponovo. Presabira tako neke aktuelnosti, ali ništa, ništa kod čega bi se misao zadržala.

Postaje joj smešno.Sva ta navika kojoj je, iz dana u dan aktivno doprinosila,u trenu postade besmislica. Iz običnog, prostog razloga. Postala je svesna. Pomislivši na tu svoju specifičnu aktivnost, razbila je spontanost i kult tih trenutaka..misao je ubila magiju. Nema dogadjaja.

Sve sto se nalazilo u mislima, sada je postala ova soba, polutamna , i sve što je uspela da primeti bilo je poigravanje vetra sa zavesom pored odškrinutih balkonskih vrata..nema misli , prazno je i mirno...razmišlja kako je za dobar i zdrav san neophodan mir. I kakve li gluposti baviti se razmišljanjima u vreme odredjeno za nerazmišljanje, kada ona umeju da odugovlače sa snom,zamajavaju javu ne dajući joj da se povuče i ustupi mesto snu..eto, i sada razmišlja o besmislu suvišnih misli..a kako i ustanoviti, i na koji način besmisao suvišnih misli ako ne na taj način što se o njima razmišlja... vetar počinje jače da savija meke linije zavese,nehajno prelista par stanice knjige sa stola.. vrata već čujno škripe i ne smeta joj što se to sve dešava. Naravno, sve je to prirodan tok stvari..

..ali odjednom joj smeta što sve to primećuje; i svaki šum i škripu guma napolju na drumu,nečijih, i zvonjavu telefona sa susednog sprata, otkucaje sata sa zida, pa da li je moguce ?! ...šta ?... zbunjenost za trenutak nadjača nemir ; da, šta- da li je moguće- pa da, da li je moguće da sve te sitnice umeju u istom momentu da postanu toliko prisutne da se namecu slušanju, i sve to odjednom zašto glasno toliko postaje, i uopšte, zašto se fokusira uporno na ono što joj smeta..

Ili,možda, kako da sve to do sada nije čula .Svakoga dana ta obredna ceremonija stvari sa svojim neumornim zvucima oko nje se ponavlja, svakoga dana i taj sat tupo, jednolično,kljuca vreme taktom neizmenljivim,taktom čujnim,a ona tek sada to opaza;

Nenaviknutoj na tu zvučnu novinu,do sada nesvesno ignorišuću, nemir nameće potrebu da silom zagnjuri glavom u jastuke.vetar se smiruje,slabije dopire do nje, i ona se u sebi osmehuje svom trijumfu..sada i otkucaji časovnika liče na male patuljke koji uvežbavaju neke korake,večito početne korake...pokušava da spava, prvi put bez uvodnih misli koje obećavaju san...Časovnik otkucava neprekidnim taktom sitnih koraka patuljaka..otkucava, sitni patuljci,neprimetni,uskoro nečujni....ah, valjda će nekada naučiti da koračaju..

Vetar prelistava poslednje stranice knjige sa stola, pa odjuri za škripom guma na drumu..

fak:yu

2008-07-17T14:15:00.000-07:00

Amerikanci i Nijemci su se urotili da unište to što je još preostalo od Jugoslavije, kaže deda i polako ljušti jabuku malim džepnim nožićem. Ruke mu ne drhte, samo su žile deblje. Guli je polako, kao da guli sve što ga još veže za život. Kroz prozor se vide krovovi subotičke gradske općine. Secesija. Sanjam da hodam po zagrebačkim ulicama, kaže.

Zašto niste napisali nacionalnost, pita konzul. O tome ovisi da li ćete dobiti vizu. Nemam je, odgovaram i smijem se. Da je imam, ne bih sada živjela u Münchenu. Šta su vam roditelji, pita. Tata je Srbin, a mama državni neprijatelj, odgovaram. Konzul se smije, ja znam da sam ga obradila. Baka me pita kako ću putovati u Jugoslaviju. Vlakom, odgovaram. Vlak je pun Srba, kaže ona. Tko je Kristijan, pita deda. Moj najbolji prijatelj, kažem. Otkuda, pita deda. Iz škole, iz Zagreba. Što su mu roditelji, pita deda. Mama je muslimanka, tata Srbin, a on je peder, odgovaram. Svašta, kaže deda, a brk mu se smije.

RUJANA JEGER
DARKROOM

Morning Shit

2008-07-17T14:11:00.000-07:00

We enjoy warmth because we have been cold.
We appreciate light because we have been in darkness.

By the same token, we can experience joy because we have known sadness.
David Weatherford.

Alone

2008-07-17T14:06:00.000-07:00

From childhood's hour I have not been
As others were---I have not seen
As others saw---I could not bring
My passions from a common spring.
From the same source I have not taken
My sorrow; I could not awaken
My heart to joy at the same tone;
And all I lov'd, I loved alone.
Then---in my childhood---in the dawn
Of a most stormy life---was drawn
From ev'ry depth of good and ill
The mystery which binds me still:
From the torrent, or the fountain,
From the red cliff of the mountain,
From the sun that 'round me roll'd
In its autumn tint of gold---
From the lightning in the sky
As it pass'd me flying by---
From the thunder and the storm,
And the cloud that took the form
(When the rest of Heaven was blue)
Of a demon in my view.

Edgar Allan Poe

Evening Shit

2008-07-17T08:39:00.001-07:00

"To see a World in a Grain of Sand
And a Heaven in a Wild Flower,
Hold Infinity in the palm of your hand
And Eternity in an hour."

William Blake

Prema Unutra

2008-07-17T08:29:00.000-07:00

Smisao vizuelnih fenomena je u njihovoj formi, u onome što se oseti čulom vida..Za raliku od toga, kada govorimo o vizibilnom, a želimo da opišemo „prema unutra“, imamo samo jedna deo koji je vidljiv, i, koji svojim postojanjem ukazuje na onaj koji je nevidljiv..

„Prema unutra“ podrazumeva kretanje. Kretanje je prividno, u manjoj ili većoj meri. U svakom slučaju ono podrazumeva postojanje neke tačke, u čijem se pravcu kretanje odvija, kao i prostor koji tu tačku okružuje. Smer poniranja kroz prostor, uslovljen je granicom, iza koje se nalazi tačka. Relativniost kretanja naglašena je idejom da utisak kretanja zavisi od imaginarne granice izmedju nečega...

Činjenica da postoji UNUTRA(šnjost) automatski daje na znanje da postoji i SPOLJA(šnjost).

Unutra sugeriše prostor, a možda i neku vrstu sardžaja u njemu, omedjenog nekom vrstom prepreke..Postojanje granice (pregrade) dalje sugeriše različitost uokvirenog prostora, i onog koji ga okružuje, čak i ako je ta različitost samo u odnosu prema granici – u tome što uokvireni prostor ima svoj završetak u toj granici, a za prostor koji to okružuje, granica obeležava izvesnu zapreminu koja je iz tog prostora zauzeta...

Vizibilnost prema unutra je u vezi sa ograničenjem prostora.. PRE-MA obaveštava da unutrašnjost nečega još nije dosegnuta, pa, samim tim ni mogući sardžaj..

Postoji svest ili nagoveštaj o tome, koji ima privlačnu moć, koja i jeste uzrok kretanja...

Ako usvojimo, kao aksiom, da se svaka vrsta kretanja bazira na sili privlačenja/odbijanja, za njeno postojanje preduslov je postojanje polariteta. Polarizacija izaziva različitost u okviru istog, koja zavisi od položaja posmatrača.

Sugestija kretanja ka unutrašnjosti podrazumeva postojanje barijere, koja odvaja jedan segment nečega od nečega drugog, ili čak svega ostalog..To bi značilo privlačnost nekog intimnog sardžaja u odnosu na neki drugi, spoljašnji, dakle vidljiv i opipljiv..

Unutrašnji je sakriven barijerom, granicom, membranom, zidom ili nekom drugom preprekom, koja njegov saržaj čini tajnim...Sakrivenost izaziva radoznalost, skreće pažnju...

Uzrok tome je opšti čovečanski arhetip o nedodorljivosti onoga što je iza granice..unutra.

Za nedostupnost svakako postoji neki razlog, kao i neka sila koja čuva postojeće stanje – da ono što unutra i ostane tako, i nevidljivo ili nedostupno...Takodje onome što je unutra pripisujemo različita svojstva jer je nepoznato, ne može se pojmiti kao vidjeno, pa uvlači uobrazilju i dozvoljava slobodnu interpretaciju....

Neki su je nazvali duša.....

Saki dan iznova se bavimo pitanjem kako da unutar sebe ostanemo homogeni...