четвртак, 31. јул 2008.
Bag Down
Women differ in many ways
From an inflatable counterpart
Inflatables don’t answer back
Or take an age to get ready for a start
But the thing they have in commonWhich will make you frown
Neither of them are any fun at all
When you’ve let them down
try
the things you're trying to hold on to
they are the first to go
and all the things you try to throw away
they stay.
Morning Shit
No matter how long and treacherous your journey may seem ...
Remember, there is a light at the end of the tunnel!
"Coming Unstuck"
For the obscene
You may end up, literally,Glued to your screen
the Tiger Lillies
I u tom slučaju skulptor se lakše snadje – njegovo delo je uvek predmet – trodimenzionalno i zahvata dovoljno površine da bi ostalo nevidljivo..
Iluzija o produbljenom prostoru, sukob svetlosti i raznolikih tonova, slojevitost pa sve do simbolike koja će posmatrača konačno uvesti u krug „prevarenih vernika“ – mogućnosti su nebrojene...
Metodološki pristup ovog sastava istraživača neobično podseća na postupak koji se primenjuje u psihoanalizi – skidanje sloj po sloj..Tako da se otkrivena dinamika stvaranja zaista odvija višeslojno, postavljanjem jednog stanja posmatranja na drugo, čime omogućuju da crno- beli svet zadobije svoje valere ili pak snažne kontraste, kako u sistemu koloritskom, tako i mu muzičkom i naposletku značenjskom...
Semantika njihovih dela je je najčitjivija u u njihovoj energičnoj i iznad svega zanimljivoj dvoslojnoj konfiguraciji scenskog pokreta i muzike..ispod dinamičnog ekspresivnog pokreta, čija se anarho gestualnost organizuje u svojevrsnom brzopisu vrlo osećajnog duktrusa, asocirajući na svedočenje o vremenu sadašnjem, na umetnični dnevnik, pomalja se nežniji, ranjiviji svet sa formama iz arhetipskog sloja umetničkog bića...
A moguće i uz sećanja na period ranog otkrivanja sveta oko sebe, kada detinjim okom uočene predstave imaju neponovljivo magijsko dejstvo...
squueze
Who was the first personMaybe a man maybe a woman
To stand in a field one day
And look at a cow and say
“I'll give them a squeeze
The dangly things, these
And then without a doubt
I’ll drink whatever comes out"
Eskimi nisu Srbi
Da li je uopšte potrebno obrazlagati zašto se neko mrzi? Do juče je to bilo sasvim nepotrebno.
Kako danas stoje stvari, nauka o mržni (mržnjologija) tako se veličanstveno razvila, u svim pravcima i nivoima, da je apsolutno neophodno dati što potpuniju argumentaciju za mržnju prema nekome ili nečemu.
Razvoj mržnjologije doživeo je kod nas takav procvat da se čitava odeljenja društvenih, političkih i ekonomskih nauka bave samo metodologijom i aksiologijom mržnje.
Osnivanje posebnog odeljenja na SANU koje se bavi samo ovom naukom pitanje je dana. (U tom je smislu veoma aktivan čuveni filozof Mihailo Marković, koji intenzivno radi na mržnjološkoj teoriji značenja.)
Nekada je, kao i za ljubav, za mržnju bilo potrebno dvoje.
Domaća se nauka i tehnologija, u međuvremenu, toliko razvila da je to postalo sasvim izlišno.
Mržnja je vrednost sama po sebi. Ona postoji i kada objekat mržnje uopšte ne učestvuje ili najčešće nije ni svestan šta njegovo postojanje može da izazove.
Eskimi su u tom pogledu tipičan primer.
A sad, krenimo pouzdanim i objektivnim, naučnim putem da vidimo koji su to razlozi da se mrze Eskimi.
1. Eskimi su narod očigledno mongolskog porekla, koji obitavaju na krajnjem severu naše planete. Njihov izgled, tradicija i uslovi života već sami po sebi deluju odvratno.
2. Eskimi se kao narod nikada nisu samoodredili. Oni žive raštrkano - podeljeni na prsotru nekoliko država.
3. Eskimi nikada nisu smogli snage da definišu teritoriju svoje države. U tom smislu reč je o sasvim nekonstitucionalnom narodu.
4. Eskimi se čak nikada nisu potrudili da utvrde gde je njihova zemlja a gde je u pitanju samo led i sneg.
5. Eskimi ne znaju šta je rat (čak u svom rečniku nemaju ni takav termin).
6. Eskimi ne kradu, iako ne znaju šta su to deset Božijih zapovesti.
7. Eskimi nisu ljubomorni - ne razumeju šta znači zapovest: ne prevari svog muža (ženu). Svaki pravi Eskim je spreman da vam ponudi vlastitu ženu ako za nevremena banete u njegov iglo.
8. Eskimi nemaju porodične ili seoske slave.
9. Eskimi su ćosavi.
10. Eskimi ne znaju šta je prasetina. Hrane se uglavnom ribom koju zalivaju ribljim uljem.
11. Eskimi ne žive u šumama.
12. Eskimi su osetljivi na alkohol - sa jednom flašom beogradskog piva možeš da napiješ celo selo.
13. Eskimi na svojim kućama nemaju prozore, što znači da ne vire i špijuniraju šta im rade susedi i susetke.
14. Eskimi ne osećaju nikakav fizički stid - slobodno se razgolićuju pred strancima.
15. Eskimi ne poznaju moć novca, bankarstva, interesa i sličnog.
16. Eskimke i Eskimi su potpuno ravnopravni ukoliko se drukčije ne dogovore.
17. Stari Eskimi se ne mešaju u život mladih Eskima. U ranijem periodu stari Eskimi bi, kad bi osetili da su nemoćni i na grbači svoje dece, samostalno odlazili u ledenu pustoš da se odande nikada ne vrate.
18. Eskimi ne znaju gde su im grobovi predaka, premda pretke veoma poštuju.
19. Eskimi nikada ne tuku svoju decu.
20. Eskimi mnogo vole svoju decu i ne stide se da to pokazuju.
21. Eskimi nisu hrišćani, budisti, muslimani.
22. Eskimi ne znaju šta su kolači.
23. Eskimi ne muče životinje.
24. Eskimi ne gledaju televiziju i zbog toga ne pate.
25. Eskimi neguju svoj folklor, ali od toga ne prave cirkus.
26. Eskimi ne znaju šta su granice, tapije i međe.
27. Eskimi se ne parniče jer ne poznaju instituciju sudstva.
28. Eskimi nemaju zatvore i dobro razumeju šta je to LED ART.
29. Eskimi ne znaju šta su kumstva, niti se bave ogovaranjem ili ubijanjem kumova.
30. Eskimi se ne kunu i ne idu u vojsku.
31. Eskimi još jedu prstima, kao što je bio slučaj sa celom zapadnom Evropom u srednjem veku.
32. Umesto da zazivaju svoje odavno pokojne pretke i da prebiru po njihovim ostacima, Eskimi prave igračke za svoju decu od kostiju kitova i morževa.
33. Eskimi su drukčiji. Eskimi nisu Srbi.
Velimir Ćurguz
петак, 25. јул 2008.
Blog Booth - Photo Booth
U himeričnom univerzumu misao kao kakav čudan predmet iskrsava na pozadini maglovitog trajanja, lebdi usred prostora i vremena, živi sopstvenim životom,
zrači potisnutom značenjskom energijom koja zavodi i uvlači prostor neimenovane stvarnosti,
svest i misao nikada do kraja determinisanog stvaralačkog subjekta...
Okruženi stvarima koje , sažete na hologramske projekcije i zamenjene rečju, ponavljaju privid, pokušavamo savladati
antitetičku napetost izmedju misli i njenog dvojnika i tako premostimo iskustvo ambisa koji podvaja ljude, ljude i njihove misli....
Opažena od nekog ili nečeg ali rasterećena automatizmom percepcije misao nagoveštava svoju postvarenost
u sferama duha u postaje ogledalo nad koje se radoznalo naginje misao čoveka relacije....
Borhesovski svesni da svet nije sačinjen od onoga što u njemu vidimo veći od onoga što u njemu zamišljamo,
nailazimo na misao koja svojom ambivalentnom prirodom, sakrivena onim što pokazuje, nudi mnoštvo povoda za
stvaranje ideje o njemu u predstavljanje nepedstvaljenog - čudovišnog sveta smeštenog u glavi....
понедељак, 21. јул 2008.
NE VERUJEM, VERUJEM.....
By Slavujka, Posted on June 18th, 2008
Ne verujem u slobodno rasudjivanje.
Verujem u slobodu neogranicene maste.
Verujem u lucidnu inteligenciju.
Ne verujem politickim okolnostima
u vremenu upornih nacionalizama.
Verujem svom zadovoljstvu, kad
silazim u Hadovu kucu s pogledom
uprtim u svemir i tragam za licnom
besmrtnoscu.
Verujem da se palim i gasim na misao.
Verujem da zelim da me na mom ostrvu Samo,
kao i Stivensona zovu Tusitala.
Ne verujem da ikom dugujem casove licne srece.
Verujem da ne mogu da disem bez misterije.
Verujem da je cilj umetnosti prijatno cudjenje.
Ne verujem da je cilj zivota umetnost.
недеља, 20. јул 2008.
POTPIŠI peticiju protiv nuklearke na Dunavu!!!!!
Užasno je važno da damo deo sebe za ovu inicijativu i deklarišemo se protiv gradjenja nuklearke u neposrednoj blizini našeg najveceg prirodnog blaga, nase kuće, naše budućnosti,na površini naše planete uopšte...
Neki su se već izjasnili. Apelujem na sve ljude zdravog razuma da potpišu peticiju, to traje deset sekundi a može uticati na ceo život moj, tvoj, njegov, njen.....
Vlada RH želi sagraditi nuklearnu elektranu u Hrvatskoj. Taj prijedlog uvodi se i u Nacionalnu energetsku strategiju. Od tri moguće lokacije (Dalmacija, na Savi kod Zagreba i na Dunavu- općina Erdut),odabrana je lokacija na Dunavu,u općini Erdut, u Osječko-baranjskoj županiji, 30-tak kilometara udaljenosti od Osijeka.
(Što je skoro na samoj granici sa Srbijom)
Utemeljeno na zakonskom pravu javnosti na odlučivanje i sudjelovanje u odlučivanju, pokrečemo ovu peticiju. Peticija protiv gradnje nuklearke u Hrvatskoj-lokacija općina Erdut, bit će dostavljena vladi RH 15. rujna 2008.godine.
Pokretači peticije:
Presscentar za okoliš (Osijek)
Grupa OR (Zagreb),
Zelena lista-pridružena članica EU Greens (Europskih zelenih),
gosp.
Jovan Jelic, načelnik općine Erdut
jedan od potpisnika kaze...
"Prije mjesec-dva kad je bio nekakav kvar u nuklearki Krško koji su svi zataškali, pčlarima u okolici nuklearke su uginule pčele.
Sad samo čekamo da nam nakon nekog vremena počne rasti koja noga glava ili ruka više a da ne govorimo karcinomima!!!!!!
TRUJEMO OKOLIŠ-TRUJEMO SEBE SAME!
NE NUKLEARKI!
OKRENIMO SE PRIRODNIM IZVORIMA ENERGIJE!!!
POTPISI!!!
REKOLOGIJA ,Sinister, Maryjane i svi razumni ljudi....
петак, 18. јул 2008.
Computer Haiku
Three things are certain:
Death, taxes, and lost data.
Guess which has occurred.
I'm sorry, there's -- um --
insufficient -- what's-it-called?
The term eludes me ...
Windows NT crashed.
I am the Blue Screen of Death.
No one hears your screams.
Seeing my great fault
Through darkening blue windows
I begin again
The code was willing,
It considered your request,
But the chips were weak.
Printer not ready.
Could be a fatal error.
Have a pen handy?
A file that big?
It might be very useful.
But now it is gone.
Errors have occurred.
We won't tell you where or why.
Lazy programmers.
Server's poor response
Not quick enough for browser.
Timed out, plum blossom.
Chaos reigns within.
Reflect, repent, and reboot.
Order shall return.
Login incorrect.
Only perfect spellers may
enter this system.
This site has been moved.
We'd tell you where,
but then we'd have to delete you.
Wind catches lily
scatt'ring petals to the wind:
segmentation fault
ABORTED effort:
Close all that you have.
You ask way too much.
First snow, then silence.
This thousand dollar screen dies
so beautifully.
With searching comes loss
and the presence of absence:
"My Novel" not found.
The Tao that is seen
Is not the true Tao, until
You bring fresh toner.
The Web site you seek
cannot be located but
endless others exist
Stay the patient course
Of little worth is your ire
The network is down
A crash reduces
your expensive computer
to a simple stone.
There is a chasm
of carbon and silicon
the software can't bridge
Yesterday it worked
Today it is not working
Windows is like that
To have no errors
Would be life without meaning
No struggle, no joy
You step in the stream,
but the water has moved on.
This page is not here.
No keyboard present
Hit F1 to continue
Zen engineering?
Hal, open the file
Hal, open the file, Hal
open the, please Hal
Out of memory.
We wish to hold the whole sky,
But we never will.
Having been erased,
The document you're seeking
Must now be retyped.
The ten thousand things
How long do any persist?
Netscape, too, has gone.
Rather than a beep
Or a rude error message,
These words: "File not found."
Serious error.
All shortcuts have disappeared.
Screen. Mind. Both are blank.
Djuzepe Verdi -stari konjušar u epizodi kanal - anal...
Ne znam da li znate da se na repertoar Narodnog Pozorishta u ovogodišnjoj sezoni vratila Aida...Doduše u made in Serbia varijanti.. Ako je iko od vas ranije imao prilike da gleda izvodjenje iste opere onda zna da je Aida jedna od opera sa najmasovnijim scenama gde pored vokalnih solista učestvuje baletski ansambl, hor a i veoma glomazna scenografija..Kako se našim operskim divama u ovoj sezoni baš hoce da igraju Aidu rešili su da sve te "sitnice" prekroje prema našim potrebama...
Pošto u svetskoj koreografiji i scenografiji neretko učestvuju slonovi i druge divlje zivotinje nashi scenografi bili su prinudjeni da smisle kako će sve to nadomestiti i došli su do sjajne ideje da umesto kamila,slonova itd u predstavu uvedu konje...Josh uvek se ne zna da li ce iz drzavnog budžeta izdvojiti novac za naručivanje Arapskih konja ili će poslužiti naši čilaši ((;
Sve u svemu naši munjevito reshiše problem ali odmah zatim iskoči i drugi...bina narodnog pozorishta nije dovoljno velika, pa je predstava po prvi put ne samo za premijernu noc izmeshtena u Sava Centar...
Do juče smo na istim daskama gledali kako paradiraju predstavnici političkih stranaka, a za koji dan gledačemo konje..
Jedina razlika je što su ovo lepo vaspoitni konji, bar tako kažu organizatori koncerta a potvrdio je i Jugokoncert...tako da nema brige da ce doći do neželjenog izlivanja fekalija ((;
Interesantna je priča da je opera Aida "naručena" od Djuzepea Verdija i prvi put izvedena na otvaranju Sueca...
Kod nas ona ide sa izborima... (:
Trick kveshchn je...jesmo li već u kanalu????
Ljudi.... mrzim ih....
Znate onaj osećaj kada se dan pre nečega što sa radošću očekujite, osetite neku jezu... Neki loš vajb, koji vas upozorava da nemate previše razloga da se radujete, a vi se ipak ne obazirete na isti...
Onako, samo u prolazu ga konstatujete, zadržite misli na tome 2 min, ni toliko, i kažete sebi ono čuveno...
Ma neeee bre...Trupuješ se ! Nema šanse da se to Meni desi....
I totalno ubedite sebe da je sve baš onako kako treba... Uveče lagano krenete da se spremate za dobro koje treba da se desi...
Imate strpljenja..Kag god planirate, naoružani ste strpljenjem i uživate u odradjivanju najfinijih detalja...
Sve u cilju da to dobro bude još bolje, da ništa ne naruši taj osećaj, da kada se desi vaš jedini posao bude jedino da uživate u onome oko
čega ste se na lično zadovoljstvo potrudili... Zaboravili ste u sekundi sve ono što ste prošli da bi došli do toga da možete
da kažete - E sada je sve potaman...Sada je pravo, spuštam jedra i to je to....zadovoljni ste...
Onda dodje noć....Kao takva, puna razmišljanja, duga preduga....
U sebi rezimirate šta ste sve odradili, da li ste nešto kojim slučajem zaboravili, taksativno, skidate sa liste task po task...
Kada to završite onda ide faza - Šta ako?
Izmišljate moguće komplikacije i u sebi dajete odgovore...
Ako to, onda ovo.....
Naravno ni u jednom momentu ne razmišljate o pravoj, onoj koja može da promeni sve....
Ona vam nije ni na kraj pameti...Pa već ste sebi rekli da je Ta opcija nemoguća....
Da se to dešava drugima, da je to izvesno koliko i sneg u julu.... Opet osećate privid olakšanja....
Osećate i umor, ali mozak toliko brzo radi da vam jednostavno ne dozvioljava da se opustite i da zaspete...
Navili ste alarm na telefonu, naručili budjenje, rekli komšinici da vam lupa na vrata ako joj se ne javite do odredjenog vremena,
I više ni sami ne znate šta bi još mogli da uradite da se zaštitite od mogućeg "pomračenja".....
U tom tumbanju po krevetu, u nekom momentu i zaspite....
Ali to nije pravo spavanje..To je onaj san kada spavaš, a čuješ svoje misli...Čuješ i druge šumove, osećaš da su ti kapci
previše tanki da zadrže totalni mrak i da se pod njima u stvari non stop smenjuju slike....
Sećate se kroz san...Da... to je ono najstrašnije...već vam se jednom desila ovakva situacija i to je ta jeza koja je dobro poznata...
Ukus joj znate....Vruće vam je...I osećate da vam je vazduh koji udišete lepljiv..Osećate tu težinu u plućima, svaki put
kada udahbete...kao da dišete smolu...razvlači se i kida vaš san na nespojive slike ...ponovljene slike...
Čekate jutro da vaše muke nestanu....
Još uvek ste jači od tog nemilog osećaja...
Što vam je bliži vi ste još čvršći i tvrdoglaviji u svojim mislima...Vi se rvete sa tim balastom i svaki put
kada ga lupite i zbacite još ste snažniji...Imate volje za još....kao da vam je bilo malo kidanja cele noći....
Budite se 10 minuta pre sata... Čekate da zvoni...ne pomerate se..Treba vam potvrda da je konačno Vreme za taj novi dan...
Plašljivo proveravate poruke na telefonu...
Ni jedna....
Niko nije oglasio "elementarnu nepogodu".....
Niko nije smislio nešto što može da vas omete danas....
Gledate i trudite se da verujete...
Ne mogu toliko puta da vas ubiju, koliko puta vi možete da verujete...
Skoro pa sado - mazo....
Čekate....
Sve ste već skockali još juče...sada ostaje samo da popijete kafu, bacite se pod tuš i krenete....
Svaki čas gledate na sat...
Vreme prolazi i bliži se momenat....
nemate strpljenja da čekate više, uzimate telefon i zovete...
Prvi put: Zvoni, zvoni 3 puta..... ništa...prekidate vezu (monolog)
Ok, možda je još rano, nemoj da se trupuješ...Tušira se....Možda još i spava, polako....samo polako...
20 min after
Drugi put:
Zvoni, zvoni, 7 puta zvoni... Ništa.... (monolog)
javi se na jebeni telefon....panika me već hvata, nemam živaca da čekam, ajde - budi se bre, zovi me,
samo da znam da je sve ok....cigara... ko zna koja od jutros...... nervoza kao sitno rende... struže lagano...
I onda posle ko zna koje cigarete sms... Gledam min u tel, znam da ovo nije dobar znak....
Osoba A :
sms... Nema poziva? Znači sranje...Elementarna nepogoda...
"Samo nemoj da mi kažeš da si znala.....".......... .......... ........... .........
Desilo se bla, bla, bla, bla....
Nije moja volja..... ......... ....... ....... ....... ............
Ja :
Urlam, boli me grlo koliko vičem, ako ništa ne mogu, mogu bar da se derem iz svog glasa...
Hvala bogu grlata sam, mislim da me čuju svih 15 spratova moje zgrade...
Bes, bes, bes, bes, tuga, tuga, tuga, tuga, bes, bes, bes, bes, tuga, tuga , tuga, tuga.....
Vozim se kao na onom brzom vozu..Želudac mi šete gore - dole a glava..... ne znam gde se nalazi...
Samo čujem kako iz nje nekontrolisano izlazi gomila reči, teških reči, žuč....
Totalno sam odvojena od toga.....kao da to nisam ja.... samo boli, tu negde ispod grudne kosti....
Ma puši bre kurac!
Tras....I telefon mrzim...
Mrzim ljude.....Oh, kako ih samo mrzim.....
Kad god sam se kladila na ljude izgubila sam....
четвртак, 17. јул 2008.
Soba by Sunny
Moja soba otvorena za moje prijatelje....Sunny
****
Čisto, polako, bez žurbe, ona privodi dan svoj kraju. Neumorno prelistavajući dnevne dogadjaje u mislima,ona želi da se zadrži na nekome od njih , nekom lepom, ne odavnom, baš od danas, kako bi , u sebi nastavljajući neku navodno bitnu priču lagano utonula u san. San, u kome nestaje, i jutro, kada se radja ponovo. Presabira tako neke aktuelnosti, ali ništa, ništa kod čega bi se misao zadržala.
Postaje joj smešno.Sva ta navika kojoj je, iz dana u dan aktivno doprinosila,u trenu postade besmislica. Iz običnog, prostog razloga. Postala je svesna. Pomislivši na tu svoju specifičnu aktivnost, razbila je spontanost i kult tih trenutaka..misao je ubila magiju. Nema dogadjaja.
Sve sto se nalazilo u mislima, sada je postala ova soba, polutamna , i sve što je uspela da primeti bilo je poigravanje vetra sa zavesom pored odškrinutih balkonskih vrata..nema misli , prazno je i mirno...razmišlja kako je za dobar i zdrav san neophodan mir. I kakve li gluposti baviti se razmišljanjima u vreme odredjeno za nerazmišljanje, kada ona umeju da odugovlače sa snom,zamajavaju javu ne dajući joj da se povuče i ustupi mesto snu..eto, i sada razmišlja o besmislu suvišnih misli..a kako i ustanoviti, i na koji način besmisao suvišnih misli ako ne na taj način što se o njima razmišlja... vetar počinje jače da savija meke linije zavese,nehajno prelista par stanice knjige sa stola.. vrata već čujno škripe i ne smeta joj što se to sve dešava. Naravno, sve je to prirodan tok stvari..
..ali odjednom joj smeta što sve to primećuje; i svaki šum i škripu guma napolju na drumu,nečijih, i zvonjavu telefona sa susednog sprata, otkucaje sata sa zida, pa da li je moguce ?! ...šta ?... zbunjenost za trenutak nadjača nemir ; da, šta- da li je moguće- pa da, da li je moguće da sve te sitnice umeju u istom momentu da postanu toliko prisutne da se namecu slušanju, i sve to odjednom zašto glasno toliko postaje, i uopšte, zašto se fokusira uporno na ono što joj smeta..
Ili,možda, kako da sve to do sada nije čula .Svakoga dana ta obredna ceremonija stvari sa svojim neumornim zvucima oko nje se ponavlja, svakoga dana i taj sat tupo, jednolično,kljuca vreme taktom neizmenljivim,taktom čujnim,a ona tek sada to opaza;
Nenaviknutoj na tu zvučnu novinu,do sada nesvesno ignorišuću, nemir nameće potrebu da silom zagnjuri glavom u jastuke.vetar se smiruje,slabije dopire do nje, i ona se u sebi osmehuje svom trijumfu..sada i otkucaji časovnika liče na male patuljke koji uvežbavaju neke korake,večito početne korake...pokušava da spava, prvi put bez uvodnih misli koje obećavaju san...Časovnik otkucava neprekidnim taktom sitnih koraka patuljaka..otkucava, sitni patuljci,neprimetni,uskoro nečujni....ah, valjda će nekada naučiti da koračaju..
Vetar prelistava poslednje stranice knjige sa stola, pa odjuri za škripom guma na drumu..
fak:yu
Amerikanci i Nijemci su se urotili da unište to što je još preostalo od Jugoslavije, kaže deda i polako ljušti jabuku malim džepnim nožićem. Ruke mu ne drhte, samo su žile deblje. Guli je polako, kao da guli sve što ga još veže za život. Kroz prozor se vide krovovi subotičke gradske općine. Secesija. Sanjam da hodam po zagrebačkim ulicama, kaže. Zašto niste napisali nacionalnost, pita konzul. O tome ovisi da li ćete dobiti vizu. Nemam je, odgovaram i smijem se. Da je imam, ne bih sada živjela u Münchenu. Šta su vam roditelji, pita. Tata je Srbin, a mama državni neprijatelj, odgovaram. Konzul se smije, ja znam da sam ga obradila. Baka me pita kako ću putovati u Jugoslaviju. Vlakom, odgovaram. Vlak je pun Srba, kaže ona. Tko je Kristijan, pita deda. Moj najbolji prijatelj, kažem. Otkuda, pita deda. Iz škole, iz Zagreba. Što su mu roditelji, pita deda. Mama je muslimanka, tata Srbin, a on je peder, odgovaram. Svašta, kaže deda, a brk mu se smije.
RUJANA JEGER
DARKROOM
Morning Shit
We enjoy warmth because we have been cold.
We appreciate light because we have been in darkness.
By the same token, we can experience joy because we have known sadness.
David Weatherford.
Alone
From childhood's hour I have not been
As others were---I have not seen
As others saw---I could not bring
My passions from a common spring.
From the same source I have not taken
My sorrow; I could not awaken
My heart to joy at the same tone;
And all I lov'd, I loved alone.
Then---in my childhood---in the dawn
Of a most stormy life---was drawn
From ev'ry depth of good and ill
The mystery which binds me still:
From the torrent, or the fountain,
From the red cliff of the mountain,
From the sun that 'round me roll'd
In its autumn tint of gold---
From the lightning in the sky
As it pass'd me flying by---
From the thunder and the storm,
And the cloud that took the form
(When the rest of Heaven was blue)
Of a demon in my view.
Edgar Allan Poe
Evening Shit
"To see a World in a Grain of Sand
And a Heaven in a Wild Flower,
Hold Infinity in the palm of your hand
And Eternity in an hour."
William Blake
Prema Unutra
Smisao vizuelnih fenomena je u njihovoj formi, u onome što se oseti čulom vida..Za raliku od toga, kada govorimo o vizibilnom, a želimo da opišemo „prema unutra“, imamo samo jedna deo koji je vidljiv, i, koji svojim postojanjem ukazuje na onaj koji je nevidljiv.. „Prema unutra“ podrazumeva kretanje. Kretanje je prividno, u manjoj ili većoj meri. U svakom slučaju ono podrazumeva postojanje neke tačke, u čijem se pravcu kretanje odvija, kao i prostor koji tu tačku okružuje. Smer poniranja kroz prostor, uslovljen je granicom, iza koje se nalazi tačka. Relativniost kretanja naglašena je idejom da utisak kretanja zavisi od imaginarne granice izmedju nečega...
Činjenica da postoji UNUTRA(šnjost) automatski daje na znanje da postoji i SPOLJA(šnjost).
Unutra sugeriše prostor, a možda i neku vrstu sardžaja u njemu, omedjenog nekom vrstom prepreke..Postojanje granice (pregrade) dalje sugeriše različitost uokvirenog prostora, i onog koji ga okružuje, čak i ako je ta različitost samo u odnosu prema granici – u tome što uokvireni prostor ima svoj završetak u toj granici, a za prostor koji to okružuje, granica obeležava izvesnu zapreminu koja je iz tog prostora zauzeta...
Vizibilnost prema unutra je u vezi sa ograničenjem prostora.. PRE-MA obaveštava da unutrašnjost nečega još nije dosegnuta, pa, samim tim ni mogući sardžaj..
Postoji svest ili nagoveštaj o tome, koji ima privlačnu moć, koja i jeste uzrok kretanja...
Ako usvojimo, kao aksiom, da se svaka vrsta kretanja bazira na sili privlačenja/odbijanja, za njeno postojanje preduslov je postojanje polariteta. Polarizacija izaziva različitost u okviru istog, koja zavisi od položaja posmatrača.
Sugestija kretanja ka unutrašnjosti podrazumeva postojanje barijere, koja odvaja jedan segment nečega od nečega drugog, ili čak svega ostalog..To bi značilo privlačnost nekog intimnog sardžaja u odnosu na neki drugi, spoljašnji, dakle vidljiv i opipljiv..
Unutrašnji je sakriven barijerom, granicom, membranom, zidom ili nekom drugom preprekom, koja njegov saržaj čini tajnim...Sakrivenost izaziva radoznalost, skreće pažnju...
Uzrok tome je opšti čovečanski arhetip o nedodorljivosti onoga što je iza granice..unutra.
Za nedostupnost svakako postoji neki razlog, kao i neka sila koja čuva postojeće stanje – da ono što unutra i ostane tako, i nevidljivo ili nedostupno...Takodje onome što je unutra pripisujemo različita svojstva jer je nepoznato, ne može se pojmiti kao vidjeno, pa uvlači uobrazilju i dozvoljava slobodnu interpretaciju....
Neki su je nazvali duša.....
Saki dan iznova se bavimo pitanjem kako da unutar sebe ostanemo homogeni...
