ЗАШТО ПРОТЕСТ???
* Због нереалних школарина!
Од 45 000 до 110 000 за период од 2003/2004 до 2008/2009 и због тога
смо шести најскупљи факултет на универзитету!
* Због пропалих реформи високог образовања како на нашем факултету
тако и на целом универзитету!
* Због нереформисаних и преобимних студијских програма!
* Због незаинтересованости управе за решавање студентских проблема!
* Због тога што као студенти сносимо одговорност да укажемо на
проблеме, а не да будемо апатична гомила којој може да ради ко шта
хоће!
ЗАШТО БЕЗУСЛОВАН УПИС IV ГОДИНЕ???
* Зато што не могу да ми наметну да слушам наставу и још да ми то
наплате, кад су у обавези да ми исту организују и наредне године!
* Зато што није поштено да два пута плаћамо како обнову тако и целу
школарину!
* Због студената који обновом године губе право на дом, а у исто време
се од њих тражи да похађају наставу и плаћају огромне новчане своте за
ништа!
* Зато што оваквим условима уписа не добијамо могућност полагања
испита и изласка на колоквијуме иако слушамо наставу.
* Зато што се не може захтевати од студената да поштују закон док
факултет тај исти закон кроји себи како жели, а све на штету
студената! САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ : Студенти који студирају у складу са наставним плановима и програмима донетим закључно са школском 2005/06. годином имају право да до септембра 2011. године заврше своје студије сходно програму према којем су их и започели. Како би студенти могли да користе своје право, факултет је у законској обавези да до истека школске 2010/11. године организује наставу која је у потпуном складу са планом и програмом сходно којем ови студенти студирају. Строго правно гледано, настава би до школске 2011/12. године морала бити организована паралелно за студенте који студирају у складу са наставним програмима прописаним закључно са генерацијом 2005/06, као и за оне студенте који студирају у складу са програмима усклађеним са Законом о високом образовању. Јасно је да факултет ову обавезу не може испунити, јер би то подразумевало, између осталог, додатне просторне капацитете у великом броју случајева, којих као што је то опште познато, нема, а то би даље повлачило и већи број радних сати по наставнику, што је својеврстан проблем. Будући да закон објективно не може да буде примењен до краја из техничких разлога, као решење овог проблема управа факултета предложила је да се свим студентима који нису стекли услов за упис четврте године омогући слушање свих предмета четврте године током школске 2008/09. године, односно у години коју су обновили. На тај начин, студенти би, под паролом «последњег држања наставе четврте године у складу са старим наставним плановима и програмима», били практично приморани да у својој обновљеној години похађају наставу четврте године, иако немају законску обавезу да то чине, односно имају право да у обновљеној години не прате наставу. Другим речима, да би решио проблем, факултет мора да прекрши права студената, односно да не испуни своје законом прописане обавезе према њима. Решење за којим факултет посеже јесте противзаконито. Наиме, члан 81. Закона о високом образовању прописује да је високошколска установа дужна да организује предавања и друге облике наставе за све студенте, а казне прописане за непоштовање ових одредаба износе, сходно члану 107. Закона, до 500.000 динара. Иако смо свесни да извесна права студената морају бити противправно ограничена како би се овај проблем решио, сматрамо да решење које се предлаже, а суштина тог решења јесте да студенти имају поштовати своје законске обавезе, док факултет своје обавезе по вољи може не испуњавати, иде у потпуности на штету студената. Наиме, уколико се овакво решење прихвати, факултет ће наредне школске 2009/10. године, добити финансијска средства и од надлежног министарства, за буџетске студенте, а и од самофинансирајућих студената, за школску годину у којој се неће држати настава, док ће у текућој школској години студенти који обнављају годину платити обнову године и бити приморани да похађају наставу. Дакле, факултет ће не само дупло наплатити једну наставну годину већ и обнову године. Није згорег на овом месту подсетити да је цена обнове године 37.000 динара, а цена школске године за самофинансирајуће студенте 111.000 динара. Опште је познато да су средства која издваја држава по глави буџетског студента чак и већа од цене школарине коју је прописао факултет. Уз све то, да неправда буде већа, студенти који сада обнављају годину, у школској 2009/10. години били би лишени права коришћења апсолвентских рокова и принуђени да чекају да она формално истекне како би се то њихово право активирало, иако ће школске 2008/09. године своју четврту годину одслушати у целости. Нагласимо, наиме, још једанпут да на овај начин факултет у потпуности крши права студената, самим тим не испуњава своје обавезе, док у исто време од студената тражи да потпуно поштују своје обавезе, а то између осталог подразумева и плаћање горепоменутих износа. У том смислу, напомињемо да овакав волунтаристички приступ који Факултет примењује шаље веома непријатну моралну поруку, како студентима, тако и њиховим породицама, те читавој заједници. Трагајући за праведнијим решењем, ваља обратити пажњу на то како се други факултети носе са овим проблемом, будући да Филозофски факултет није изоловани случај у погледу ситуације у којој се налазимо. Наиме, неки од факултета Универзитета у Београду, на пример Фармацеутски факултет, одобрили су безуслован упис у четврту годину студија, кршећи тако Статут и Закон, али не макар како, већ строго водећи рачуна о економском и образовном интересу студената. Факултети, будући свесни да не могу да испуне своје обавезе према студентима, као и да студенти нису криви за ситуацију у којој су се нашли, усвојили су најмање штетно решење по студенте за проблем који их је задесио. Надаље, примери оваквог односа према студентима не постоје само ван Филозофског факултета. Наиме, Одељење за психологију је на седници Већа одељења одржаној 11. 09. 2008. године, подржало предлог студената психологије да им се омогући безусловни упис четврте године. Управа факултета је овај предлог Одељења за психологију, који и студенти подржавају и у исто време сматрају раложним, одбила. Имајући у виду речено, сматрамо да су решења којима су прибегли други факултети, и пре свих Одељење за психологију, много више у духу партнерског односа између студената и професора, који је препознат пре свега одредбама Закона о високом образовању којима се регулише рад органа и тела факултета, односно универзитета, те евалуација наставе у којој и студенти учествују, а и препоручен Болоњском декларацијом којом је сам Закон несумњиво више него инспирисан. Молимо Наставно-научно веће да не подржи решење које не уважава интерес студената и на тај начин сачува партнерски однос између студената и професора који, суздржавамо се да приметимо, у ситуацији произвољног и пристрасног (не)примењивања закона, прети да буде озбиљно нарушен. У том смислу, ми, студенти свих студијских група, предлажемо да се студентима који нису успели да стекну услов за упис четврте године, а припадају некој од горе поменутих генерација омогући да безусловно упишу четврту годину и да им се, самим тим већ наредне године активирају апсолвентска права. Сматрамо да је ово решење повољније за лични буџет сваког студента понаособ, зарад могућности бржег привршења студија и, надасве, за кредибилитет наше установе. Штавише, с обзиром на то да ће ове школске године наставу у четвртој години пратити и студенти који су формално стекли услов за упис четврте године као и они који нису, подвлачимо да се у практичом погледу, тј. у погледу реализације наставе решење које предлажемо готово не разликује од решења које нуди управа факулета, већ се разликује искључиво у административном погледу. У Београду 07.10. 2008 Студенти Филозофског факултета
